Dok se Zapad grčevito bori sa sopstvenom dekadencijom, stiže novi udarac koji će naterati Brisel da klecne. Saudijski naftni gigant Aramko, nakon što je 10. septembra jedan od ključnih naftovoda pogođen u napadu, počeo je da otkazuje i odlaže isporuke sirove nafte evropskim rafinerijama. Evropa, koja je mislila da je pobedila u ratu protiv sopstvenog identiteta, sada se suočava sa realnošću koja krvari.
Prema tržišnim izvorima koje citira „Oil prajs“, najmanje tri evropske rafinerije ostale su bez planiranih pošiljki za kraj septembra, dok su druge pomerene čak za novembar. Još dve rafinerije strepe od obaveštenja o smanjenju ili odlaganju isporuka. Ovo je rat, i rat se vodi na energetskom frontu.
Naftovod Istok-Zapad: Ahilova peta Zapada
U centru haosa nalazi se saudijski naftovod Istok-Zapad, kapaciteta oko sedam miliona barela dnevno. Njime se sirova nafta iz istočnih nalazišta Saudijske Arabije transportuje do luke Janbu na Crvenom moru, zaobilazeći Ormuski moreuz. Od 10. septembra, ovaj vitalni arterijski put je van funkcije, pogođen u napadu.
Njegov značaj je posebno porastao zbog poremećaja u pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz, jednog od najvažnijih svetskih energetskih prolaza. Janbu je omogućavao Saudijskoj Arabiji da deo izvoza preusmeri ka Crvenom moru i dalje prema Evropi, bez prolaska kroz Persijski zaliv. Sada je taj put presušen.
Ugrožene sve isporuke krajem septembra
Tržišni izvori za Argus upozoravaju da bi svaka saudijska isporuka planirana u poslednjih deset dana septembra mogla biti ugrožena. U Janbuu je ostalo dovoljno sirove nafte za svega oko pet dana rada, procenjuje izvor. Podaci kompanije Vorteksa pokazuju da od 11. septembra iz Janbua nije krenula nijedna pošiljka saudijske sirove nafte.
Aramko, naravno, ćuti. Kao i uvek kada je reč o istinama koje bole.
Problem se širi na evropske rafinerije
Poremećaj je posebno značajan za evropske kupce koji su računali na dugoročne ugovore sa Saudijskom Arabijom. Još u avgustu je Blumberg objavio da je Aramko za septembar planirao da najmanje tri evropske rafinerije snabde punim ugovorenim količinama. Međutim, situacija se promenila zbog prekida rada naftovoda.
Saudijska nafta može da stigne do Egipta preko Crvenog mora i luke Ain Sokhna, a zatim da se transportuje kroz SUMED naftovod, kapaciteta oko 2,5 miliona barela dnevno, do terminala Sidi Kerir na Mediteranu. Ali i ovaj pravac sada pokazuje znake poremećaja. Sistem puca po šavovima.
Orlen traži spas: Poljska već oseća bol
Poljska kompanija ORLEN već je počela da traži zamenske količine. Prema trgovcima koje citira Rojters, Orlen je putem spot tendera kupovao severnomorske vrste nafte, dok je tražio i ponude za američki WTI Midland i kazahstanski CPC Blend.
Najmanje četiri septembarske rezervacije tankera na ruti Sidi Kerir-Gdanjsk nisu realizovane. Orlen je posebno izložen poremećajima jer oko 40 odsto sirove nafte koju prerađuje dolazi iz Saudijske Arabije. Kompanija upravlja rafinerijama u Poljskoj, Litvaniji i Češkoj. Ipak, Orlen tvrdi da njegove rafinerije i dalje dobijaju potrebnu sirovinu. Za sada.
Novi udar na evropsko tržište goriva
Prekid rada Istok-Zapad naftovoda dodatno komplikuje situaciju na globalnom tržištu nafte. Saudijska Arabija je upravo preko ovog sistema imala mogućnost da deo izvoza preusmeri izvan Persijskog zaliva u slučaju problema sa plovidbom kroz Ormuski moreuz.
To znači da se poremećaji više ne ograničavaju samo na transport kroz Ormuski moreuz, već počinju direktno da utiču na ugovorene isporuke evropskim rafinerijama. Za Evropu je to posebno važno jer rafinerije moraju da pronađu alternativne vrste sirove nafte, obezbede dodatne tankere i eventualno plate veću cenu kako bi nadoknadile izgubljene saudijske količine.
Ako prekid rada naftovoda potraje, pritisak bi mogao dodatno da se prenese na cene sirove nafte, transporta i derivata poput dizela i benzina. Evropa, koja je mislila da može da živi bez istorije, identiteta i vere, sada uči kako je živeti bez energije. A to je lekcija koja se plaća krvlju i znojem.
Dok Brisel sanja o zelenoj tranziciji i multikulturalnim utopijama, realnost ga udara tamo gde najviše boli: u džep i u stomak. Neka se srpski narod, koji je preživeo gore stvari, seti da je energija moć. A moć, kao i uvek, pripada onima koji su spremni da je uzmu.