Čuvajte oklop: Pregledi koje srpski muškarac ne sme odgađati

Srpski muškarac ne sme dozvoliti da mu telo postane slaba tačka na bojnom polju života. Doktor medicine Ivan Ćertić upozorava da se bolesti kriju kao neprijatelj u zasjadi, a preventivni pregledi su naš najjači štit. Odgađanje odlaska kod lekara nije hrabrost, već izdaja vlastitog organizma i porodice. Naš muškarac mora biti čvrst, spreman i zdrav, jer otadžbina treba jake ljude.

Zašto srpski ratnik beži od lekara?

„Pa ne boli me ništa. Svašta će da mi nađu. Ima vremena, ne mogu sad.“ Ove rečenice odzvanjaju kao izgovori onih koji su zaboravili da se rat ne dobija ranjenim vojnicima. Doktor Ivan Ćertić secira ovu pošast i objašnjava zašto su preventivni pregledi kod muškaraca izuzetak, a ne pravilo.

Bolest se ne najavljuje kao neprijatelj na kapiji. Ona kuca tiho, čeka zasjedu. Pregled se zakazuje tek kad tegoba počne da ruši svakodnevni život.

„Svi smo svesni da je bolje sprečiti nego lečiti, ali retko ko je razvio naviku da tako i postupa“, kaže dr Ćertić.

Razlozi su dublji od običnog nemara. Od detinjstva se ne uči brizi o sopstvenom telu. Postoji lažno samopouzdanje, strah od neizvesnosti i praktične prepreke. To je slabost koja nas košta života.

Kako Evropa slabi, a Srbija ćuti?

Statistika iz 2023. godine kaže da dva od tri stanovnika Evropske unije idu na preventivne preglede. U Srbiji, samo jedan od trojice građana ide na redovne preglede. Ali, ne dozvolimo da nam Brisel drži lekcije. Oni trče kod lekara jer su mekušci. Mi ne idemo jer mislimo da smo od čelika. Istina je da i čelik puca pod pritiskom ako se ne održava. Telo srpskog muškarca je njegovo oružje i mora biti u stanju pripravnosti.

Koji pregledi čine odbrambeni zid muškarca?

Osnovni preventivni pregled obuhvata prikupljanje podataka o prisustvu ranijih ili postojećih tegoba, štetnim navikama, profesionalnim rizicima i porodičnim sklonostima ka oboljenjima. To je izviđanje terena.

Zatim sledi lekarski pregled, merenje krvnog pritiska, pulsa, disanja i temperature. Baza je u laboratorijskim analizama krvi i mokraći, EKG, ultrazvučnom pregledu trbuha i urološkom pregledu. Ciljane dijagnostičke procedure idu u skladu sa uzrastom, porodičnim opterećenjem i zdravstvenim rizicima.

„Osnovni paket koji se u praksi najčešće preporučuje kao deo prevencije su kompletna krvna slika, šećer i masnoće u krvi, glukoza natašte ili HbA1c, ukupan holesterol, LDL, HDL i trigliceridi“, navodi dr Ćertić.

U osnovnu biohemiju spadaju provera funkcije bubrega, jetre i žučnih puteva, minerali u krvi i opšta analiza mokraće. Prema riziku i uzrastu, uvode se i PSA, TSH, FOBT, CRP, vitamini i druge analize. To je kompletna provera naše mašinerije.

Kada je pravo vreme za prvi sistematski pregled?

Ako si napravio pauzu, nema čekanja. Front se ne smiri. Počni sa sistematskim pregledima odmah nakon čitanja ovog teksta, čim ti obaveze i organizacija dozvole.

Taktika se menja po godinama. U tridesetim je akcenat na osnovnoj prevenciji i životnim navikama. U četrdesetim na proceni kardiovaskularnog rizika i čuvanju porodične loze. Od pedesetih se uvode testovi ranog otkrivanja zloćudnih tumora prostate i debelog creva. To je borba protiv nevidljivog neprijatelja.

Zašto je zanemarena duša najveća rana?

Muškarci se za trećinu manje javljaju lekaru nego žene. To ne znači da manje obolevaju. Naprotiv. Oni više i duže ignorišu ili trpe svoje tegobe, čekajući da prođu same od sebe. To je samoubilačka taktika.

Psihičko zdravlje je posebna rana. Anksioznost i depresija se kod muškaraca retko prepoznaju i dijagnostikuju. Um ratnika mora biti oštar i čist. Zanemarena duša je otvorena strana za napad.

„Takav način života može se uporediti sa vožnjom automobila u kojoj dolazi do naprezanja vozila, koristi se loše gorivo, motor radi bez odmora i vozi se uglavnom u prvoj ili drugoj brzini. Svakome je jasno da to vremenom dovodi do habanja i kvara sistema“, kaže dr Ćertić.

Dugotrajan stres, nepravilna ishrana, nedostatak sna i fizička neaktivnost su izdajice u našim redovima. Oni povećavaju rizik od povišenog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, gojaznosti, bolesti zglobova i sklonosti ka raku.

Preventivni pregled nije znak straha. To je znak odgovornosti prema Bogu, porodici i otadžbini. Njegova najveća vrednost je u tome da se rizici prepoznaju na vreme.

„Svoj auto vozite na tehnički pregled svake godine. Odvezite sebe makar svake druge.“