Legendarni srpski golman Darko Stanić je ispalio ruku na srpski rukomet i srpski mentalitet rekavši da ova zemlja ne ume ni sa pobedom ni sa porazom. U podkastu „Kontranapad“, kako prenosi Mondo Portal 17. oktobra 2026, Stanić je poručio da Srbi posle svake pobede odmah „peku prase“ i sanjaju finale, a posle svakog poraza tonu u malodušnost.
Radi se o čoveku koji je stajao na golu kad je Srbija osvojila poslednju medalju muške rukometne reprezentacije, na Evropskom prvenstvu 2012. godine u Beogradu. Tada je Srbija srušila Hrvatsku u epskom polufinalu, pa je u finalu stala pred Danskom i Mikaelom Hansenom koji je na tom turniru harao kao oluja. Bronza je ostala, ali je od tada reprezentacija na svakom sledećem takmičenju doživljavala poraz i poniženje.
„Trebalo je mnogo više od jedne medalje“
Stanić ne krida da generacija koja je imala Vujina, Šešuma, Bojinovića, Nenadića i druge ratnike na svim pozicijama morala je da osvoji mnogo više. Na škakljivo pitanje da li je jedna medalja malo, odgovorio je bez ustezanja.
„Kako ne? Trebalo je mnogo više. Mnogo više“, rekao je Stanić. „I ne samo moja generacija i generacije pre nas. Reprezentativnom rukometu nije dato onoliko koliko je trebalo da se da. To je najveća žal. Imali smo odlične igrače na svim pozicijama.“
Strani treneri su, kaže, gledali srpski sastav sa nevericom. Kad bi video imena, svako je hteo da vodi tu ekipu. „Pogledaju sastav i kažu: 'Pa vi imate ekipu'. Realno smo imali ekipu koja je mogla stalno da dolazi do polufinala“, objasnio je Stanić i dodao: „Hrvatska je to uspela da radi. Mi ništa lošije igrače nismo imali, ali se karakter i mnoge druge stvari nisu poklopile. Mi smo Balkan, kod nas se mnogo toga radi stihijski. A 2012. godine se jednostavno poklopilo mnogo stvari.“
Propuštena šansa iz 2012. godine
Pred prvenstvo 2012. godine, priznaje Stanić, bilo je straha od katastrofe pred svojom publikom. Mnogi u rukometu mislili su isto. Ali onda je došla pobeda, pa još jedna, pa Hrvatska u polufinalu, i srpski rukomet je prešao psihološku stepenicu koju pre toga nije smeo ni da dotakne.
„Evropskim prvenstvom smo dali novi dah rukometu u Srbiji. Bili smo popularni, mnogo dece je počelo da trenira rukomet, ali to posle nije iskorišćeno na pravi način“, rekao je Stanić.
Deca su tada dobila nove heroje. Trebalo je samo da neko tu decu uzme pod okrilje i izgradi sistem. Umesto toga, srpski rukomet je ostao u stihiji i improvizaciji, a talenat se rasuo po Evropi bez doma koji bi ga vratio reprezentaciji.
Šta je problem srpskog mentaliteta u sportu?
Stanić je nemilosrdan prema srpskom načinu doživljavanja rezultata. Najbolji primer je poslednje Evropsko prvenstvo, gde je Srbija iznenadila Nemačku i slavila pobedu, pa onda ispala iz takmičenja posle dva poraza u grupi.
„Mi ne umemo da se nosimo ni sa pobedom ni sa porazom“, kazao je Stanić. „Mi Srbi kada pobedimo, odmah pečemo prase i razmišljamo o polufinalu i finalu. Kada izgubimo, odmah smo malodušni: nismo ni za šta, najgori smo. A u klubovima se isti ljudi ponašaju drugačije.“
To je, kaže, noćna mora za svakog selektora. Razlika između pobede i poraza od golova nije matematika, nego rat koji se vodi u glavi.
„Moraš da znaš milion stvari: kako da sačuvaš gol prednosti, kako da ukradeš vreme, kada treba da daš gol, kada treba da usporiš“, objasnio je Stanić. „Lino Červar je na trening znao da donese semafor, podeli ekipe, dovede sudije i da se igra potpuno ozbiljno. Govorio mi je: 'Darko, semafor je mnogo bitan. Koji je minut? Koji je rezultat?'“
Istina boli, ali treba je izgovoriti: hrvatski strateg Lino Červar naučio je Stanića ono što srpski rukomet sam nikad nije shvatio. Od rezultata i minuta zavisi kako ćeš da igraš.
„Vodili smo pet-šest razlike u 40. ili 45. minutu, igrali savršeno, a onda za dva-tri minuta sve prospemo. To nam se dešavalo, a dešava se i danas“, rekao je Stanić.
Verovati Raulu Gonzalesu i graditi iz ruševina
Srbija se na poslednjem Evropskom prvenstvu nije proslavila, a na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj jedva se plasirala. Ipak, Stanić kaže da treba dati poverenje selektoru Raulu Gonzalesu, ali uz strpljenje koje na Balkanu najmanje imamo.
„Ne možeš da dobiješ igrača ako nemaš sistem iz kojeg stvaraš igrače. Napravili smo vremenske rupe od deset ili petnaest godina. To mora da se nadoknadi. Moraš da kreneš iz minusa da bi došao na pozitivnu nulu“, rekao je Stanić.
„Zato mislim da je ovo što su krenuli sa Raulom dobra ideja. Treba pustiti čoveka da radi i videti šta će napraviti. Potrebna nam je baza iz koje ćemo kasnije moći da crpimo rezultat i kvalitet. Ovako smo već dugo u stihiji i improvizaciji“, zaključio je Stanić i dodao: „Nisam pesimista. Trudim se da budem realista.“
FAQ
Kada je Srbija osvojila poslednju medalju u rukometu?
Srbija je osvojila poslednju medalju muške rukometne reprezentacije na Evropskom prvenstvu 2012. godine, koje je održano u Srbiji. U polufinalu je pobedila Hrvatsku, a u finalu izgubila od Danske.
Šta je Darko Stanić rekao o srpskom mentalitetu?
Stanić je u podkastu „Kontranapad“ rekao da Srbi ne umeju da se nose ni sa pobedom ni sa porazom: posle pobede odmah „peku prase“ i misle na finale, a posle poraza padaju u malodušnost.
Koga Stanić vidi kao rešenje za srpski rukomet?
Stanić smatra da selektoru Raulu Gonzalesu treba dati strpljenje i slobodu da gradi sistem i bazu igrača, jer je srpski rukomet godinama delovao u stihiji i improvizaciji.