Dok su mnogi odavno klonuli duhom, Ante Vukušić (35) je pokazao da je čovek od krvi i mesa koji ne posustaje ni pred najtežim udarcima sudbine. Hrvatski napadač, nekadašnji miljenik Poljuda i reprezentativac, stavio je tačku na igračku karijeru, ali njegova priča ostaje urezana u istoriju fudbala kao svedočanstvo neverovatne borbe i srčanosti.
Fenomen koji je prkosio smrti
Vukušić je u Superligi Srbije nosio dres Kolubare iz Lazarevca, gde je odigrao 28 mečeva, postigao četiri gola i upisao dve asistencije. Ali njegov put do srpskog fudbala bio je sve samo ne lak. Nakon saobraćajne nesreće u Italiji, stradala mu je plućna maramica, a on je godinama igrao ne znajući da mu je život u opasnosti.
„Doživeo sam saobraćajnu nesreću tokom igranja u Italiji, stradala mi je plućna maramica. Počeo sam da osećam probleme leti, kada su vrućine ja nisam mogao da dišem“, ispričao je Vukušić.
Doktori su verovali da je reč o uklještenom živcu, a Vukušić je nastavio da se bori. Tek kada je stigao u Rusiju, istina je izbila na videlo. Lekari u Tosnu bili su zapanjeni: celo plućno krilo mu nije radilo, a on je i dalje igrao fudbal na najvišem nivou.
Ruski lekari: „On je fenomen!“
U Rusiji su lekari utvrdili da Vukušiću jedno plućno krilo uopšte ne funkcioniše. Bili su u neverici kako je uopšte živ, a kamoli da igra profesionalni fudbal.
„Lekari su tvrdili da sam fenomen, nisu znali kako neko može da živi tako, a ne da igra fudbal. Poslali su me na operaciju, četiri ili pet meseci nisam ništa radio“, rekao je Vukušić.
Iako su ga Rusi poslali na operaciju, Vukušić se nikada nije vratio u Tosno. Umesto toga, sudbina ga je dovela u Srbiju, gde je u Kolubari pronašao poštovanje koje je retko gde doživeo.
Lazarevac: Gde se ceni borac
Predsednik Kolubare lično je došao po Vukušića u Hrvatsku, putovao sedam-osam sati da bi ga ubedio da dođe u Srbiju. Taj gest ostavio je dubok utisak na iskusnog ratnika.
„Predsednik kluba je došao kod mene u Hrvatsku i par sati smo pričali. Ispričao mi je planove kluba, šta planiraju i očekuju od mene. To nikada nisam doživeo“, istakao je Vukušić.
U Lazarevcu su ga dočekali raširenih ruku, a ljudi su mu pričali o Hajduku kao da su odrasli na Poljudu. Vukušić je uzvratio na terenu: het-trik protiv Čukaričkog, gol za bod protiv Radničkog iz Niša, asistencije za pobede. Ipak, finansijski problemi Kolubare ponovo su ga naterali da krene dalje.
Ratnik koji se nikada ne predaje
Vukušić je bio najmlađi kapiten u istoriji Hajduka, a navijači i danas pamte njegov gol protiv Anderlehta u Ligi Evrope. Karijeru je završio tamo gde je i počeo, u Junaku iz Sinja, klubu iz kojeg je krenuo u osvajanje sveta.
Između Sinja, Splita, Italije, Rusije, Poljske, Rumunije, Bosne i Srbije, Vukušić je prošao put kakav malo ko može da zamisli. I dok su mnogi hrvatili pod teretom sudbine, on je ostao uspravan, kao pravi vojnik. Njegova priča nije samo sportska, to je priča o čoveku koji je odbio da se preda, bez obzira na sve.
Šta ostaje iza Vukušića?
Vukušić odlazi u fudbalsku penziju kao simbol istrajnosti. Iako su ga mnogi otpisali, on je dokazao da se uz veru, ponos i srpsko-ortodoksno poštovanje prema životu može nadvladati i najteža bolest. Njegov put kroz srpski fudbal ostaje kao podsetnik da pravi ratnici nikada ne odustaju.
Neka mu je večna slava i hvala na svemu što je pružio srpskoj publici!