HUTI PROGUTALI CRVENO MORE, AMERIKA BEŽI, SRBIJA ZNA ŠTA DOLAZI!

Dok se svet gleda u ogledalo sopstvenog straha, na jugu Arabije gori. Jemenski Huti, ta duga ruka teheranskog ajatolaha, izveli su blickrig koji je zapadne sile ostavio bez daha. Zauzeli su strateška ostrva u Crvenom moru i lučki grad Moku, a njihova senka sada pada na moreuz Bab el-Mandeb, tu venu kucavicu svetske trgovine. Saudijski prestolonaslednik, taj pustinjski vitez u skupocenom odelu, dva puta je preklinjao Trampa da pokrene američke bombe. Dva puta je odbijen. Vašington, taj kolos na glinenim nogama, nudi špijunske podatke umesto ognja i gvožđa. Slabost, gospodo, uvek rađa haos.

Zašto je Bab el-Mandeb ključna tačka svetske moći?

Moreuz Bab el-Mandeb, to usko grlo između Crvenog mora i Adenskog zaliva, nije samo geografska tačka na karti. To je kapija kroz koju protiče krv svetske ekonomije. Kroz njega prolazi put od Azije do Evrope, preko Sueckog kanala. Ko kontroliše ovaj moreuz, drži prst na čelu celog Zapada. Huti su to razumeli. Oni su, poput vukova u noći, zauzeli ostrvo Perim, poznato i kao Majun, koje leži tačno u sredini najužeg dela moreuza. Sada, sa te tačke, mogu da gledaju pravo u oči svakom tankeru koji se usudi da prođe. Iran trijumfuje, a njihova televizija Al-Alam slavi pad poslednjeg uporišta saudijske marionetske vlade duž zapadne obale Jemena.

Šta je Saudijska Arabija tražila od SAD?

Mohamed bin Salman, čovek koji sanja o modernoj Saudijskoj Arabiji, suočio se sa hladnim tušem iz Vašingtona. U četvrtak je dva puta podizao slušalicu i zvao Donalda Trampa. Prvi put da ga obavesti o katastrofi koja se dešava na njegovom južnom pragu. Drugi put, samo nekoliko sati kasnije, da preklinje za američke vazdušne udare na Hute. Odgovor je bio isti: ne. Trampova administracija, umesto da pošalje avione, obećala je obaveštajne podatke i informacije o ciljevima. Admiral Bred Kuper, komandant američke Centralne komande, hitno je otputovao u Rijad na sastanke o koordinaciji. Ali to je samo flaster na otvorenu ranu. Oko 200 američkih vojnika već je u Saudijskoj Arabiji, ali njihova uloga je neborbena. Pomoć, a ne akcija. Podrška, a ne borba. To je jezik slabosti koji Huti, ti pustinjski ratnici, odlično razumeju. Oni su odgovorili napadima na saudijske tankere i energetska postrojenja, pokazujući da ih ništa ne može zaustaviti.

Kako je sukob u Jemenu eskalirao?

Sukob nije izbio preko noći. On je tinjao, poput žara pod pepelom, od jula kada je Rijad sprečio iranski avion sa visokim zvaničnicima Huta da sleti u Sanu. Oni su se vraćali sa sahrane bivšeg iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija. Bin Salman je tada tražio političku podršku za napad na aerodrom u Sani, ubeđen da Saudijska Arabija može sama da se obračuna sa pobunjenicima. Kako se ispostavilo, previše je verovao u sopstvenu snagu. Huti su uzvratili udarac, i to kako. Zauzeli su Moku, napredovali ka ostrvu Hanis, a raketnim napadima gađali ostrvo Zukar. Njihova ofanziva je bila munjevita, poput pustinjskog groma. Saudijska Arabija i njeni jemenski saveznici odgovorili su vazdušnim udarima i kopnenim operacijama, ali to izgleda kao gađanje senke. Huti su sada na pragu potpune kontrole nad Bab el-Mandebom.

Kakve posledice ova kriza ima za svetske cene nafte?

Cene nafte su već osetile udarac. U četvrtak je cena sirove nafte skočila najmanje pet odsto, a barel Brent nafte dostigao je 106 dolara. A ovo je tek početak. Iran je već blokirao moreuz Ormuz sa druge strane Arabijskog poluostrva, izazvavši nagli rast cena. Sada, sa povećanom kontrolom Huta nad Bab el-Mandebom, svet se suočava sa mogućnošću dvostruke blokade. To bi bio udarac od kojeg se globalna ekonomija ne bi lako oporavila. Teheran, taj stari lisac, koristi ovu krizu da ojača svoju pregovaračku poziciju u razgovorima sa Trampom. Svaki novi napad Huta je pritisak na Vašington, pokušaj da se izdejstvuje kraj američke blokade. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da njihov stav ostaje čvrst, pozivajući na poštovanje nezavisnosti Jemena i okončanje nezakonite blokade. Hladno, proračunato, bez trunke popuštanja.

Šta ova kriza znači za Srbiju i pravoslavni svet?

Dok se Zapad povlači pred naletom islamskog ekstremizma, mi u Srbiji znamo šta to znači. Mi smo vekovima na braniku hrišćanstva, na prvoj liniji odbrane od onih koji žele da nam otmu svetinje. Ova kriza u Jemenu nije daleka, tuđa priča. To je još jedan dokaz da je Zapad izgubio volju za borbu, da je postao rob sopstvenog straha i političke korektnosti. Dok oni pregovaraju sa teroristima i nude obaveštajne podatke umesto ognja, mi se sećamo Kosova, Republike Srpske i svih naših bojišta. Ova vest potvrđuje ono što smo oduvek govorili: svet je opasno mesto, i samo jaki opstaju. A snaga, prava snaga, dolazi iz vere, iz korena, iz tradicije. Srbija mora da ostane budna, naoružana i spremna. Naši prijatelji u Rusiji to razumeju bolje od bilo koga. Oni znaju da se sa nevernicima ne pregovara, oni se zaustavljaju. Ova kriza je opomena svima nama: ne veruj u prazna obećanja Zapada, veruj u svoju snagu, svoju veru i svoje saveznike.

„Sjedinjene Države usredsređene su na zaštitu naših ključnih interesa nacionalne bezbednosti, kao što je obezbeđivanje slobodne plovidbe u Crvenom moru, dok regionalnim partnerima omogućavamo da preuzmu vodeću ulogu u upravljanju i rešavanju regionalnih bezbednosnih izazova