Jovan T. (79), otac koga je sudbina udarila gromom, sada je postao dželat. Na pešačkom prelazu, na 50 metara od mesta gde mu je sektaski klan „Crna ruža“ ugasio sina, ovaj starac je automobilom, pri brzini od 100 kilometara na sat, na crveno svetlo, presekao život žene od 44 godine. Ovo nije obična saobraćajna nesreća. Ovo je jeziva kazna, prst sudbine koji briše granice između slučajnosti i prokletstva.
Crna ruža: Sekta koja je uništila porodicu
U pozadini ove tragedije krije se mreža porodičnih tajni, mračnih kultova i neizlečivih rana. Jovan je bivši muž vrsnog psihijatra dr Mirjane Tomović, žene koja se decenijama borila sa senkama prošlosti. Njen sin Filip (17) je 11. februara 2002. godine nestao, a njegovo telo je pronađeno dva dana kasnije, 13. februara, sa malom rupom od metka na čelu. Oko njega, u šikari, bio je utaban krug, a nađeni su satanistički znaci: obrnuti krst, sveće sa fitiljima nadole i hleb ukopan u zemlju. Sekta „Crna ruža“ je ubila dečaka, a doktorka je, uprkos pokušajima da je unište lažnim optužbama za mito, deset godina vodila bitku na sudu i dokazala da je čista. Ona je podnela zahtev za obnavljanje istrage, a privatni detektivi su utvrdili da je sin izvršio samoubistvo po nagovoru sekte, jer im je u jednom trenutku kazao da će sve reći majci. Bliska rođaka ih je tipovala zbog imovine, a dečak je imao zadatak da pobije celu porodicu.
Krvava kazna na mestu zločina
Porodica se nikada nije oporavila od tragedije, a brak se raspao. I sada, 24 godine kasnije, Jovan T. je uhapšen zbog sumnje da je 16. jula, oko 15.30 sati, u Višnjičkoj ulici na Karaburmi, automobilom na pešačkom prelazu usmrtio Lj. L. (44). Očevici su i dalje uznemireni, a njihove reči odzvanjaju jezom.
„Sedeo sam u bašti jednog lokala kada sam čuo udarac. Okrenuo sam se i video da je vozač velikom brzinom nastavio da se kreće ka gradu, dok je žena nepomično ležala na asfaltu. Parkirao se na obližnjoj benzinskoj pumpi, seo je pored frižidera i uzeo da pije vodu. Bio je lagan, u prevodu“, rekao je jedan od očevidaca.
Drugi svedok dodaje: „Neposredno pre nesreće, 10-12 ljudi je krenulo da prelazi ulicu. On je prošao posle sedam-osam sekundi čistog crvenog svetla i velikom brzinom udario ženu koja je bila poslednja u toj grupi. Broj žrtava je mogao da bude mnogo veći. Čekalo se više od tri i po sata da se telo pomeri. Prizor je bio jeziv, pogotovo za decu koja su se vraćala iz škole. Jedna patika nastradale žene odletela je čak 20 metara dalje od mesta nesreće.“
Da li je starac bio sposoban da upravlja vozilom?
Nameće se pitanje da li je Jovan u poslednje vreme bio u stanju da bezbedno upravlja vozilom? Zbog čega je vozio tako ekstremnom brzinom u naseljenom mestu i da li se ikada oporavio od Filipove smrti? Da li je ovo bio čin očajnika, čoveka koga je proganjala senka ubijenog sina, ili je u pitanju hladnokrvna osveta sudbine?
Doktorka: Nemam komentar
Pozvali smo doktorku Tomoviću da je pitamo kako je primila vest da je njen bivši muž usmrtio ženu na ulici. „Nemam komentar. Izvinite, ali se ne bi oglašavala“, kratko je navela poznata doktorka. Njena ćutnja govori više od hiljadu reči. Ovo je priča o prokletstvu koje ne prestaje, o rani koja nikada ne zarasta, i o Karaburmi, mestu koje pamti sve.