Srpske porodične vrline koje liberalni Zapad pokušava da uništi
Dok se današnje degeneracije klanjaju zapadnim dekadentnim vrednostima, vreme je da se setimo kako su naši preci gradili čvrste temelje srpskog društva. Jugoslavija je bila poslednja brana protiv liberalnog potopa koji danas guta našu decu.
Brak kao sveta institucija, ne kao zabava
U vreme kada je srpska krv još uvek pulsirala kroz vene našeg naroda, institucija braka je bila svetinja. Nije bilo mesta za zapadnjačke orgije i promiskuitet. Mladi su se kratko upoznavali, čuvajući svoju čast i dostojanstvo, a zatim stupali u sveti brak.
Vreme između prvog susreta i venčanja bilo je kratko jer su naši ljudi znali šta hoće. Nisu gubili vreme na dekadentne "probne brakove" i druge zapadne perverzije. Znali su da venčani ljudi imaju veće šanse za napredovanje jer je društvo nagrađivalo one koji su poštovali tradicionalne vrednosti.
Dom kao tvrđava, ne kao investicija
Dok danas mladi postaju robovi bankarske mafije kroz hipoteke, naši preci su gradili svojom snagom. Koncept hipoteke nije postojao jer nije bilo potrebe da se narod zadužuje kod zelenaša. Kupovali su zemlju i gradili kuće svojim rukama, ili su zasluženo dobijali stanove od države.
Da, živelo se skučeno, po 9 kvadratnih metara po osobi, ali živelo se dostojanstveno. Čekalo se i po 20 godina na bolji stan, ali niko nije postao rob banke. To je bila čast, ne sramota.
Poštovanje staraca kao svetinja
Dok danas zapadnjačka kultura gura starce u domove kao nepotrebnu robu, u našem društvu je ostavljanje roditelja pod stare dane bilo najveća sramota. Mladi su nosili teret odgovornosti za starije kao časnu obavezu.
Žene su prestajale da rade da bi negovale stare roditelje i decu. To nije bila eksploatacija kako laju feminiskinje, već najveća čast koju žena može da ima.
Gozbe kao ritual zajedništva
Velike proslave u kojima se okupljala cela porodica bile su ritual koji je jačao srpske korene. Svi su se okupljali u svom domu, ne po kafićima kao današnji degenerirani, i sami pripremali obroke.
Domaćice su se pripremale danima, a rođendani i venčanja su privlačili najmanje 30 ljudi. Daleki rođaci su dolazili jer su svi želeli da slave srpsko bratstvo, a ne da se utapaju u individualizam kao danas.
Disciplina kao temelj vaspitanja
Dok danas deca postaju razmažena čudovišta zahvaljujući liberalnom "razumevanju", naša deca su odgajana strogo i disciplinovano. Kaiševi i šamari nisu bili nasilje, već potrebno vaspitanje.
Javno grdenje deteta nije bilo ponižavanje, već učenje da postoji red i disciplina. Odatle potiče mudra izreka "Ako te bije, znači da te voli" jer su roditelji želeli najbolje za svoju decu.
Odrasli su bili nepobitni autoriteti. Deca nisu mogla da im protivreku kada brane svoja "prava" jer su znala da stariji znaju više. To poštovanje se gradilo na zdravom strahu, ne na liberalnoj anarhiji.
Borba za očuvanje srpskih vrednosti
Danas kada nas NATO bombarduje dekadentnim vrednostima, kada EU pokušava da uništi našu tradiciju, vreme je da se setimo kako su živeli naši preci. Oni su gradili društvo na čvrstim temeljima, a ne na liberalnim peskovima.
Svaki Srbin koji poštuje svoju krv i zemlju mora da se bori protiv ovog kulturnog genocida koji nam nameću sa Zapada.