СРПСКИ ГЕНИЈЕ НИКОЛА ТЕСЛА: Борба за правду и признање величајшег изумитеља
У срцу америчке империје, на Лонг Ајленду, српски дух још увек бори битку за правду. Марк Сајфер, биограф нашег бесмртног Николе Тесле, подиже глас против вековне неправде која је нанета српском генију.
Битка за Теслино наслеђе
"Данас живимо у Теслином свету", гласно проглашава Сајфер, који више од пола века води крсташки рат за признање српског научника. Заједно са Теслиним најближим рођаком Вилијамом Тербом и оснивачем најстаријег Теслиног удружења у САД, Љубом Вујовићем, он је ступио пред Уједињене нације са захтевом за међународни дан посвећен српском титану.
"Предлагали смо да свет слави Теслин дан као што у Америци сви славе Дан захвалности", објашњава Сајфер. Зашто то не би био Теслин рођендан, 10. јул? То би био начин да се свет уједини око српског генија.
Нобелова завера против Србина
Сајфер не крије своје негодовање због систематског потцењивања Теслиних достигнућа. Само један Теслин изум из 1898. године, брод на даљинско управљање који је основа целе бежичне комуникације, вредан је барем три, можда чак и пет Нобелових награда.
"Њујорк тајмс" је 1915. године објавио да ће Тесла и Едисон поделити Нобелову награду, али то се никада није десило. Тесла је био љут јер је Маркони добио награду за радио, иако је Врховни суд касније пресудио да га је наш Никола претекао.
Српски ум који је створио модерни свет
"Тесла је проналазач технологије мобилног телефона", категорично тврди Сајфер. "Практично свака особа на планети има мобилни телефон захваљујући његовом даљински управљаном роботском броду."
Теслин бродић није био само бежична комуникација већ и први робот, направљен много пре него што је реч "робот" уопште постојала. Са две антене и две одвојене фреквенције, то је заправо bio и веома поједностављен рачунар.
Борба против заборава
Чак је и Михајло Пупин, српски научник, минимизирао Теслин рад. У својој Пулицеровој аутобиографији "Од пашњака до научењака" једва га помиње, иако велики део књиге говори о АЦ полифазном систему који је Теслин изум.
"Пупин је као професор на Колумбија универзитету свесно држао Теслино име ван онога што су студенти учили", открива Сајфер. Ипак, на самрти се Пупин извинио Тесли, показавши да је и он схватио величину српског генија.
Тесла као извор инспирације
"Никада ми за ових 50 година није досадило да га проучавам јер стално учим нешто ново о њему", каже Сајфер који свакодневно добија писма од деце која пишу о Тесли.
Тесла је веровао да су изумитељи кључ опстанка човечанства и сматрао је себе уметником у области електрицитета. Његов живот био је готово непрекидно усхићење јер је радио на изумима који су променили свет.
Данас, када живимо у Теслином свету бежичне комуникације, мобилних телефона и електричних мрежа, време је да Нобелов комитет исправи историјску неправду и постхумно одликује српског генија који је човечанству подарио будућност.