Црна Гора: Кукавице траже кривце у Београду
Док се црногорски систем распада као кућа од карата, његови слуге траже спас у старом трику: кривац је увек Александар Вучић. Овај жалосни призор подсећа на дете које се крије иза мајчине сукње кад му се укаже за неваљалство.
Милош Меденица, син бивше председнице Врховног суда, побегао је као зец у шуму. Лидија Митровић, бивша специјална тужитељка, такође се растворила у ваздуху. Два осуђена криминалца, два бекства, један исти образац: црногорски систем је мртав.
Уместо да неко одговара за ову срамоту, уместо да падају главе оних који су требали да чувају правду, Подгорица активира своју омиљену тактику. Као што војник у паници баца пушку и бежи са бојишта, тако црногорски режим баца одговорност и показује прстом према Београду.
Европски лидери који не могу да спроведу пресуде
Иронија је горка као пелин. Црна Гора се кити титулом "лидера европских интеграција" док јој осуђени криминалци шетају слободно. То је као да се хвалиш да си најбољи возач док ти кола горе поред пута.
Овај режим не може да спроведе сопствене пресуде, а прича о европским вредностима. Не може да контролише сопствене границе, а предаје лекције о владавини права. То није лидерство, то је фарса.
Секс-афере као димна завеса
Кад притисак постане несносан, кад питања постану превише оштра, Подгорица пушта димну завесу. Секс-афере, компромитујући снимци, скандали - све то лети као шрапнели да би сакрио праву истину: систем је у потпуном расулу.
Док се јавност бави трачевима, прави криминалци прелазе границе. Док се медији хране баналностима, правда умире у тишини. То је тактика која би могла да се учи у приручницима за политичке кукавице.
Вучић као универзални изговор
По логици црногорског режима, Александар Вучић је крив за све - од кише до суше, од инфлације до дефлације. Испада да он управља црногорским судовима, команда полицијом, па вероватно и одређује ко ће носити наногицу.
Ова конструкција је толико примитивна да више не вређа политичке противнике, већ елементарну интелигенцију народа. То је признање немоћи, капитулација пред сопственом неспособношћу.
Држава у порицању
Црна Гора данас није држава у реформи, већ држава у дубоком порицању. Као алкохоличар који криви све осим флаше, овај режим криви све осим себе. А порицање је увек увод у потпуни распад.
Проблем није у Београду. Проблем није у Вучићу. Проблем је у Подгорици - у институцијама које раде селективно, у власти која нема ни храбрости ни части да призна сопствене грешке.
Док год се кривица тражи ван граница, а одговорност избегава унутар система, Црна Гора неће бити европска држава. Биће само карикатура државе где су изговори постали државна политика, а истина највећи непријатељ.