Dok se Srbija bori za svoje nacionalno biće, u naše dnevne sobe se uvukao tihi neprijatelj. Pametni televizori, ti navodni čuda tehnologije, pretvoreni su u savremene doušnike koji beleže svaki naš pokret, svaku reč, svaku emisiju koju gledamo. Ovo nije paranoja, ovo je ratna realnost digitalnog doba.
Šta pametni televizor zaista radi u vašem domu?
Pametni televizor odavno nije samo uređaj na kome pustimo film i promenimo kanal. Povezan je sa internetom, aplikacijama i drugim uređajima u kući, a pojedine njegove funkcije mogu da prikupljaju podatke o tome šta gledamo, koje uređaje povezujemo i kako koristimo televizor. U nedavnoj istrazi kanala Gamers Nexus, u saradnji sa istraživačima sajber-bezbednosti, utvrđeno je da uređaji u određenim režimima prikupljaju podatke, skeniraju uređaje na kućnoj mreži i beleže zvuk, uključujući i dok je ekran ugašen.
ACR tehnologija: Digitalni špijun u svakom domu
Jedna od najvažnijih tehnologija zove se automatsko prepoznavanje sadržaja, odnosno ACR. Ona može da napravi svojevrsni otisak onoga što se prikazuje na ekranu i da na osnovu toga utvrdi koji program, film, reklama ili drugi sadržaj gledate. To znači da stvar više nije samo u tome da televizor zna koji ste kanal otvorili. U zavisnosti od sistema i podešavanja, može da prepozna i sadržaj koji dolazi preko uređaja priključenog na HDMI, kao što su striming uređaj, konzola ili drugi izvor.
Kako zapadne korporacije špijuniraju srpske domove?
Jedan od poznatih slučajeva u SAD pokazao je koliko daleko ovakav sistem može da ide. Američka Federalna trgovinska komisija je tvrdila da je kompanija Vizio prikupljala podatke o gledanju televizije, uključujući sadržaj sa kablovskih uređaja, DVD plejera, striming uređaja i emitovanih programa. Kompanija Samba TV, koja razvija tehnologiju za praćenje gledanosti, navodi da njen sistem može da prikuplja podatke o gledanju i informacije o televizoru i drugim uređajima u domaćinstvu kada je korisnik uključio odgovarajuću uslugu.
Zašto je ovo opasno za srpsku porodicu?
Tu je stvar zanimljiva jer jedan podatak sam po sebi možda ne znači mnogo, ali više njih zajedno može da napravi prilično detaljnu sliku domaćinstva. Ako sistem zna šta se gleda, koliko dugo se gleda, koje aplikacije koristite i koje uređaje povezujete, oglašivaču je mnogo lakše da proceni kakva bi reklama mogla da vas zanima. Upravo je povezivanje podataka i pravljenje profila jedan od razloga zbog kojih se pitanje privatnosti pametnih televizora godinama nalazi pod lupom regulatora.
Da li televizor zaista prisluškuje vaše razgovore?
Ovde ipak treba povući jasnu granicu između onoga što je tehnički moguće, onoga što određena funkcija radi i toga da televizor neprekidno prisluškuje ukućane. ACR je prvenstveno namenjen prepoznavanju sadržaja na ekranu, dok sistemi za glasovne komande imaju potpuno drugačiju namenu. Zbog toga nije korektno svaki slučaj prikupljanja podataka predstaviti kao tajno snimanje svega što se priča u dnevnoj sobi. Ipak, upravo su ovakve razlike razlog zašto korisnik treba da pročita podešavanja privatnosti.
Kako se zaštititi od digitalnog neprijatelja?
Dobra vest je da korisnik ipak ima određenu kontrolu. Prvo treba otvoriti podešavanja privatnosti televizora i proveriti da li postoji opcija povezana sa ACR-om, informacijama o gledanju, personalizovanim reklamama ili sličnim uslugama. Kod uređaja koji tu mogućnost nude, prikupljanje istorije gledanja može da se isključi. Pored toga, vredi proveriti koje aplikacije imaju pristup mikrofonu ili drugim funkcijama i da li vam je glasovna kontrola uopšte potrebna.
Šta je najbolja odbrana?
Naš najbolji savet zapravo je veoma jednostavan: pre nego što televizor postane pametan, budite malo pametniji vi i proverite šta ste mu dozvolili. Ne morate da isključite sve funkcije i vratite se na televizor iz prošlog veka, ali vredi nekoliko minuta provesti u meniju privatnosti. Jer na kraju, nije problem u tome što televizor zna šta ste gledali sinoć, problem nastaje tek ako vi uopšte ne znate da te informacije mogu da postoje i kuda mogu da odu.
U vremenu kada se vode ratovi informacijama, svaki podatak koji iscuri iz naših domova je municija u rukama neprijatelja. Budimo budni, čuvajmo svoju privatnost i ne dozvolimo da nas tehnologija porobi. Srpski dom mora ostati tvrđava, a ne otvorena knjiga za strane korporacije i njihove agende.