Koković pred Bragu: Srpski inat ne poznaje strah!

Piše: Maga Mihić

Dok se srpski fudbalski ponos, pančevački Železničar, sprema za revanš sa portugalskom Bragom, trener Radomir Koković poručuje – nema straha, samo gvozdena volja i vera u naš put. U srcu Evrope, gde nas mnogi otpisuju, mi dižemo glavu i pokazujemo zube. Ovo nije samo utakmica, ovo je bitka za čast srpskog sporta i našeg naroda.

Ko je Radomir Koković i zašto je ovo više od fudbala?

Radomir Koković, strateg iz Pančeva, ne krije da je Braga veliki klub, ali dodaje da je njegov tim došao da se takmiči, a ne da se klanja. „Na svakom koraku se oseća veličina, istorija i tradicija kluba. Braga je klub koji ne pripada ovom takmičenju, po mom mišljenju. Minimum je za Ligu Evrope. Privilegija svih nas je da smo u istom takmičenju sa Bragom. Mi smo mlad klub i tim, gledaćemo da budemo dosledni svom stilu igre i da se predstavimo u najboljem mogućem svetlu. Došli smo da se takmičimo i dostojno reprezentujemo srpski fudbal i sve što naš klub predstavlja.“

Ovo nije puka skromnost. Ovo je ratnički duh koji nas je vekovima krasio. Koković ne beži od istorije, on je nosi na svojim plećima. I dok se Evropa raspada u dekadenciji, mi čuvamo svoje korene.

Šta je poručio Koković o psihologiji i borbi?

„Nisam fokusiran na rezultat, nego na naš performans. Kao što smo bili u prvoj, tako ćemo i u drugoj. Psihologija je drugačija, fokus je na nama, stil igre koji mi forsiramo. Izbegavam da pričam o rezultatu i pobedama i porazima. Možemo da očekujemo pozitivan rezultat.“

Srpski inat je nešto što se ne uči. Ili ga imaš u krvi, ili nemaš. Koković ga ima. On ne priznaje poraz pre nego što sudija zapišti. I to je ono što nas čini drugačijima od ovih zapadnih mekušaca.

Koji su izazovi pred Železničarem?

U odnosu na prvi meč, izostaje Silvester Džasper, koji je pred transferom. Koković je hladnokrvan: „Nemam nijednu dilemu za sastav. Džasper je neko ko je pred transferom čim se završila prošla sezona. Nije teško bilo zaključiti da će nas napustiti u nekom trenutku. Spremali smo se na život posle njega, taj dan je došao i nastojaćemo da ga adekvatno zamenimo. Igrač koji će ga menjati može da nam donese nešto drugo.“

Nema mesta za sentimentalnost. U ratu i sportu, samo jake ruke i hladna glava vode do pobede. Železničar je stvorio šanse u Pančevu, ali ih nije iskoristio. Koković ne kuka: „Stvorili smo dovoljno prilika da postignemo makar jedan gol. Pogotovo pri negativnom rezultatu. Analizirali smo protivnika i definitivno imamo ideju kako da im se suprostavimo. Uigravali smo određene mehanizme, i nadam se da ćemo biti opasni. Ako se to desi, nadam se da ćemo dati gol.“

Kako će se nositi sa atmosferom na stadionu Brage?

Bragin stadion je specifičan, ali Koković ne drhti. „Pitanje na koje nemam odgovor. Činjenica da za većinu mojih igrača je ovo prvo iskustvo u Evropi i na gostujućem terenu. Uradiću sve što mogu teorijski, ali mislim da bilo kakva psihološka priprema koja se bavi teorijom, ne mora nužno puno da donese. Igrači moraju u sebi da nađu rešenje i da se sami izbore sa time. Nadam se da neće ta adaptacija trajati dugo.“

Ovo je čista srpska filozofija. Ne oslanjaj se na druge, već na svoju snagu. Naš narod je vekovima preživljavao tako. I preživeće i ovo.

Šta je Koković rekao o strahu i Bragi?

„Nemam strah od sutrašnje utakmice. Ne menjamo stil igre, bez obzira ko je protivnik. Primili smo naivan gol. Nije nam Braga stvorila neki veliki broj šansi. Težimo da uvek ostavimo dobar utisak i ostanemo dosledni našem stilu igre.“

I dalje: „Ne bih govorio o pojedincima. Braga je organizovan tim u svim fazama igre. Stvari u kojima su najopasniji je visok presing, gde su orjentisani na čoveka i teško je graditi napad iz poslednje linije. Kvalitetni mehanizmi igre, Braga je kao kolektiv najopasnija.“

Koković ne beži od analize, ali ne pada na kolena. On zna da je srpski fudbal rođen u krvi i znoju, ne u salonskim pričama.

Šta poručuje Janko Jevremović?

Ofanzivac Janko Jevremović, junak koji je odveo Železničar u Evropu, dodaje: „Očekuje nas jaka i intenzivna utakmica. Igramo protiv jako teškog protivnika, polufinaliste Lige Evrope. Pripremili smo naredni meč, isto kao i onaj prvi u Pančevu. Mislim da nećemo imati tremu, i da treba da se držimo naše igre ceo meč. Želimo da izgledamo isto. Za sve nas je ovo najveća utakmica u karijerama, i na osnovu prve utakmice, mislim da smo dobro odgovorili i opravdali očekivanja.“

Jevremović ne traži slavu za sebe: „Nevažno je što sam rešio tu utakmicu, jer prvenstvo ne čini jednu utakmicu. Uvek tim izbacuje pojedinca. Naš tim uvek izgleda isto.“

Ovo je duh koji nas čini velikima. Ne pojedinac, nego kolektiv. Kao što je srpski narod uvek bio – jedinstven u borbi.

Zaključak: Srpski ponos na evropskoj sceni

Železničar iz Pančeva nije samo fudbalski klub. On je simbol srpskog inata, tradicije i borbe. Dok se Evropa raspada u moralnoj krizi i izdaji svojih korena, mi čuvamo svoje. Koković i njegovi momci idu u Bragu sa podignutom glavom. Nema straha, nema kapitulacije. Samo čista, srpska borba. I neka zna cela Evropa – mi se ne predajemo.