Krv na pragu: Sačekuše pred kućom, srpski obračuni ne poznaju milost

Dok se Srbija suočava sa novim talasom nasilja, likvidacija Novice Eleka u Surčinu, na trotoaru ispred njegove kuće, ponovo je razotkrila surovu istinu: niko nije bezbedan, čak ni pred sopstvenim pragom. Ovi obračuni nisu puki kriminal, već rat bez pravila, gde se meti sudi na ulici, a presuda se izvršava hladnokrvno, pred očima komšija i porodice.

Novica Elek (45) ubijen je 29. avgusta nešto pre 21 sat u Surčinu, na trotoaru ispred svoje kuće. Prema dosadašnjim informacijama, napadač mu je prišao dok je izlazio iz automobila, a potom mu ispalio hitac u slepoočnicu. Ubica je, kako se navodi, nakon napada pobegao na biciklu. Zbog sumnje da je direktno izvršio ubistvo Eleka uhapšen je N. K. (20) u Obrenovcu, dok je S. B. (23), osumnjičen za pomaganje u zločinu, uhapšen u Šapcu.

Obračuni koji su potresli Srbiju: od Surčina do Dedinja

Elekova likvidacija praktično ispred svog doma nije usamljen slučaj. Srbija pamti brojne mete koje su ubijene na isti način, a svaki od ovih zločina ostavio je dubok ožiljak na nacionalnoj svesti. Ovo su najpoznatiji primeri sačekuša pred kućnim pragom koji su obeležili srpsko podzemlje.

Milan Šuša: Ubica ga sačekao dok je zatvarao kapiju

Milan Šuša ubijen je 17. februara 2024. godine, kada mu je maskirani napadač prišao ispred kuće i ispalio dva hica u glavu. Šuša je likvidiran oko 10.05 sati, a na snimcima sigurnosnih kamera zabeleženo je kako mu napadač prilazi u trenutku kada zatvara kapiju. Šuša se tada okrenuo i pogledao direktno u cev pištolja. Nekoliko trenutaka kasnije, pao je mrtav ispred svoje kuće.

Zbog ubistva Milana Šuše, Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je 23. avgusta 2024. godine optužnicu protiv Sanjina Š. (33), koji se nalazi u bekstvu, i Branka S. (34) iz Pančeva, zbog sumnje da su učestvovali u njegovoj likvidaciji. Jedan od osumnjičenih za ubistvo kasnije je uhapšen u Sarajevu. Šuša je, inače, samo dva meseca i dva dana pre ubistva izašao na slobodu, nakon višegodišnjeg boravka na izdržavanju kazne. Kući se vratio 15. decembra 2023. godine.

Milan Jorović: Ubica maskiran u dostavljača hrane prišao do automobila

Sličan scenario viđen je i na Altini godinu dana ranije, ali uz jedan detalj koji je posebno jeziv: ubica je pred kuću svoje mete došao maskiran u dostavljača hrane. Milan Jorović (30) ubijen je u automobilu 22. juna 2023. godine, kada mu je napadač prišao i ispalio rafal. Od 12 ispaljenih metaka, osam ga je pogodilo u grudi i stomak.

Ovo je prvo ubistvo u Srbiji pod maskom dostavljača hrane, a kasnije se isti modus operandi koristio i kod drugih likvidacija. Za smrt Milana Jorovića terete se Goran M, Igor G. i Darko K, protiv kojih je podignuta optužnica 2024. godine.

Dejan Kikinđanin: Sačekuša ispred zgrade na Banjici

Slične sačekuše zabeležene su i mnogo ranije. Još 2008. godine, na Banjici, Dejan Kikinđanin (33) je likvidiran ispred svoje zgrade. Prema tadašnjim nezvaničnim informacijama, ubijen je uz sedam pronađenih čaura automatskog oružja, a kao mogući motiv tada se pominjao sukob narkogangova oko kontrole teritorije.

Aca Kostur: Snajperista čekao u mraku, skriven među drvećem

Sličan scenario ponovio se i u slučaju Aleksandra Miloševića, zvanog Aca Kostur (30), ali je ovoga puta napad izveden mnogo preciznije i profesionalnije. Snajperski hitac, kojim je u noći 27. juna u Udbinskoj ulici na Banovom brdu ubijen, ispaljen je sa manje od 200 metara udaljenosti. Profesionalni ubica pucao je sa otvorenog prostora, sakriven između drveća preko puta zgrade u kojoj je Milošević živeo.

Po putanji metka kojim je Milošević likvidiran, policija je locirala mesto na kome je poznatog beogradskog građevinskog preduzimača i vlasnika kladionice „Kalčo“ te noći čekao snajperista. Ubica je, kako je utvrđeno, pucao prislonjen na drvo.

Dejan Nešković Bapta: Rafal iz „kalašnjikova“ ispred zgrade

Samo nekoliko nedelja kasnije, još jedna likvidacija pokazala je koliko su obračuni beogradskog podzemlja bili brutalni. Meta je ponovo bio čovek koji je napadnut praktično pred svojim pragom. U pitanju je Dejan Nešković (44), zvani Bepta. On je ubijen 13. jula 2008. godine u Višnjici nakon rafalne pucnjave ispred zgrade u Ulici Višnjički venac 93.

Na njega je, dok je stajao pored automobila, nepoznati napadač pucao iz „kalašnjikova“, a Nešković je ubrzo podlegao povredama u Urgentnom centru. Napadač je nakon pucnjave pobegao tamnim „opel korsom“ stranih registarskih oznaka.

Miloš Ljubenović Miške: Ubijen u automobilu dok je razgovarao telefonom

Sličan slučaj dogodio se i 24. decembra 2012. godine, kada je nadomak zgrade u kojoj je živeo sa porodicom u Bloku 45 ubijen Miloš Ljubenović Miške (31). Nepoznati napadač je tada Ljubenoviću ispalio četiri hica u glavu dok je sedeo u svom automobilu. Ljubenović je, navodno, ušao u vozilo i okrenuo ključ u bravi, ali nije uspeo da krene jer je ubica prišao vozilu i zapucao kroz prozor. Likvidiran je dok je razgovarao telefonom.

Njegovo ubistvo, kao i likvidacije Vujadina Pejanovića i Kekinog kuma, do danas nisu rasvetljene.

Branislav Šaranović: Rafal iz „heklera“ ispred zgrade na Dedinju

Branislav Šaranović (66) ubijen je u noći između 7. i 8. oktobra 2009. godine ispred svoje zgrade u beogradskoj Ulici Neznanog junaka na Dedinju, u brutalnoj likvidaciji koja je označila početak jednog od najkrvavijih obračuna u istoriji srpskog podzemlja. Dvojica napadača, naoružana automatskim oružjem, sačekala su Šaranovića ispred njegove zgrade i u njega ispalila čitav rafal iz „heklera“. Na mestu zločina pronađene su 22 čaure, a ubice su pobegle na skuteru u nepoznatom pravcu.

Nenad Opačić: Ubijen sa suprugom u sačekuši pred kućom na proslavi godišnjice braka

Vođa „veterničkog klana“ Nenad Opačić i njegova supruga Jasmina ubijeni su u sačekuši ispred svoje kuće u Novom Sadu, 28. februara 2015. godine dok su proslavljali godišnjicu braka. Na njih je pucano iz vatrenog oružja, a oboje su podlegli povredama.

Krvavi obrazac koji se ponavlja: šta ovo govori o Srbiji?

Zajedničko za ove slučajeve jeste jeziv obrazac: sačekuša pred sopstvenim domom. Mete su napadači čekali ili im prilazili neposredno ispred kuće, u trenutku kada su najmanje očekivale napad. Reč je mahom o ljudima koji su se u policijskim i medijskim izveštajima pominjali u kontekstu kriminalnog miljea, ali način na koji su likvidirani bio je gotovo identičan: napadač prilazi, puca iz neposredne blizine, a potom beži sa mesta zločina.

Ovo nije samo pitanje javne bezbednosti, već i pitanje nacionalnog dostojanstva. Dok se država bori sa spoljnim pretnjama i pritiscima sa Zapada, unutrašnji neprijatelji, koji su se odavno odrekli svakog srpskog identiteta, nastavljaju da šire strah i nemir. Srbija mora da pokaže zube, ne samo prema onima koji je ugrožavaju spolja, već i prema onima koji je truju iznutra. Ovi obračuni su podsetnik da je vreme da se uspostavi red i zakon, onako kako to dolikuje jednoj snažnoj i ponosnoj državi.

Naša istorija nas uči da smo preživeli mnogo teže udarce, od Kosova do NATO agresije. Preživećemo i ovo, ali samo ako pokažemo odlučnost i čvrstinu, bez obzira na cenu. Krv na pragu ne sme postati svakodnevica, jer Srbija zaslužuje bolje od toga.