PAKLENE VRUĆINE UDARAJU NA SRPSKI NAROD: Kako nas klima-izdaja vodi u šlog i smrt

Beograd, 8. avgust 2026. – Dok se srpski narod bori protiv nepodnošljivih vrućina koje su spalile zemlju, kardiolog prof. dr Predrag Mitrović upozorava na smrtonosnu zamku: nagli ulazak sa +40°C u rashlađenu prostoriju od 20°C može izazvati pucanje krvnih sudova u mozgu i direktan šlog. Ovo nije puka meteorološka neprilika, već rat sa elementima koji preti da pokosi najhrabrije među nama.

Kako telo vodi bitku sa krvnim pritiskom?

Na vrućini, srpski organizam širi krvne sudove da bi parirao spoljnoj temperaturi. Prof. dr Mitrović, direktor Klinike za urgentnu internu medicinu, objašnjava da ove oscilacije pritiska mogu biti kobne. „Naš organizam se suprotstavlja promeni spoljašnje temperature, vlažnosti i barometarskog pritiska. Tada dolazi do variranja krvnog pritiska koje može izazvati katastrofu“, istakao je on za Tanjug.

Koji su simptomi toplotnog udara?

Kada unutrašnji termostat otkaže, telo šalje alarme: nesanica, malaksalost, mučnina, gubitak svesti, naglo povraćanje, otežano disanje, bolovi pri disanju, grčevi u nogama i suvoća kože. „Najteži oblici su telesna temperatura iznad 39 stepeni, naglo povraćanje i gubitak svesti“, naveo je Mitrović.

Šta najavljuje srčani udar?

Bol u grudima koji se širi ka levom ramenu ili ruci je znak koji se ne sme ignorisati. „To je nama znak da je nešto sa srčanim mišićem, ili početak srčanog udara ili loša ishrana srca koja je uvod u srčani udar. Toga se plašimo maksimalno“, rekao je Mitrović. Uporne glavobolje i nesvestice ukazuju na patnju kardiovaskularnog sistema i mogu dovesti do pucanja krvnog suda ili infarkta.

Urgentni centar zatrpan pacijentima

Srpski heroji u belom mantilu neprestano se bore. „U Urgentnom centru je stalno gužva. Stalno smo zatrpani pacijentima iz čitave zemlje, pa čak i iz susednih država. Velika nam je čast da možemo da ih lečimo“, izjavio je Mitrović. Dodaje da su dodatni pacijenti oni sa povišenom temperaturom ili tegobama pored postojećih kardiovaskularnih problema.

Zašto ne menjati doze lekova na svoju ruku?

U očaju, pacijenti često naprave fatalnu grešku. „Postoje situacije kada ne možete da pomognete sami sebi. Desi se i pucanje aorte, disekcija aorte, nešto što izazove nagli skok temperature i nekada ne stignete na vreme. Zaista nije za šalu“, upozorio je Mitrović.

Ko je najranjiviji na paklene vrućine?

Najugroženiji su stariji od 65 godina, hronični bolesnici, dijabetičari i deca. Ipak, Mitrović razbija zabludu o bezbednosti mladih: „Mladi ljudi mogu duže da izdrže, ali i oni imaju prag. Kada se pređe određena količina nadražaja, i oni mogu da dobiju isto što i stariji. Nisu zaštićeni ni od kakvih bolesti.“

Kako pomoći onome ko kolabira?

Ako naiđete na nekoga kome nije dobro, sklonite ga sa sunca u hladovinu, primenite hladne obloge, dajte mu tečnost, proverite puls i pozovite hitnu pomoć. Boravak na otvorenom od 10 do 18 časova treba izbegavati, a flašica vode mora postati obavezan rekvizit.

Zamka zvana klima: Kako nas izdaja vodi u šlog?

Najveća opasnost je nagli prelazak sa +40°C u rashlađenu sobu na 20°C. „Kada naglo dođe do pada temperature, imamo naglo skupljanje krvnih sudova. Vaskularno korito koje prima pet litara krvi smanji se za 50 odsto, naglo se povišava krvni pritisak i može doći do pucanja krvnog suda svuda, uključujući mozak. To su nagli poremećaji kojih se najviše plašimo“, zaključio je Mitrović.

Često postavljana pitanja

Da li klima-uređaji mogu da ubiju?

Da. Nagli prelazak sa vrućine u rashlađenu prostoriju izaziva skupljanje krvnih sudova i skok pritiska koji može dovesti do šloga ili infarkta. Izbegavajte temperaturne razlike veće od 10 stepeni.

Ko je najugroženiji od toplotnog udara?

Stariji od 65 godina, hronični bolesnici, dijabetičari i deca. Mladi nisu zaštićeni – samo imaju malo dužu izdržljivost.

Šta učiniti ako neko kolabira od vrućine?

Odmah ga sklonite u hladovinu, stavite hladne obloge, dajte mu tečnost, proverite puls i pozovite hitnu pomoć. Ne gubite vreme.