Dok srpsko pravosuđe pokušava da iskoreni zlo, optuženi za najteže zločine ne prezaju od sramotnih izgovora. Od „prekida filma“ do crne magije, odbrane ubica postaju pozorište apsurda. Ovo su najšokantniji primeri koji su potresli sudnice Srbije.
Ko je Aleksa Ilić i zašto tvrdi da je „prekinuo film“?
Aleksa Ilić (25), optužen za teško ubistvo Dušana V. u Zemunu, pred Višim sudom u Beogradu izneo je odbranu koja vređa zdrav razum. Tvrdi da je pre zločina popio ogromnu količinu alkohola, da ga je žrtva navodno seksualno uznemiravala i da je potom doživeo „prekid filma“. Njegova priča je samo jedna u nizu sramotnih pokušaja da se izbegne odgovornost.
Ilić je 14. septembra detaljno opisao svoju verziju događaja u stanu Dušana V. u septembru prošle godine. Prema njegovim rečima, navodno seksualno uznemiravanje, strah, polomljeni tanjir i potom „mrak“ u sećanju objašnjavaju svirepo ubistvo.
„Nasuo nam je žestoko piće, slušali smo muziku. Stavio mi je ruku na polni organ i rekao: 'Skidaj se'. Preplašio sam se, oblio me hladan znoj. Sklonio sam mu ruku i krenuo ka vratima, a iza sebe sam čuo razbijanje i video ga sa parčetom polomljenog tanjira. Tu su mi se noge odsekle, obuzelo me čudno stanje i pao mi je totalni mrak“, tvrdio je Ilić u sudnici.
Prema njegovoj priči, osvestio se tek kasnije i zatekao krv na sve strane, zarozan tepih i Dušana V. na podu. Međutim, optužnica govori sasvim drugim jezikom: Ilić je Dušana V. ubio tako što ga je najmanje 15 puta udario drvenom letvom, pet puta keramičkom činijom, najmanje 10 puta šutirao i gazio patikom, te tri puta udarao pesnicama. Nakon što je žrtva podlegla povredama, ubica mu je ruke iza leđa vezao kablovima i punjačem za telefon, a telo delimično prekrio tepihom.
Damjan Gvozdenović i „prekid filma“ u Rakovici
Sličnu odbranu izneo je i Damjan Gvozdenović, optužen za ubistvo Aleksandra Tatalovića (21) u Rakovici 2022. godine. Gvozdenović je priznao da je te večeri poneo nož kada je krenuo da se sastane sa Tatalovićem, ali se vadio da je posle sukoba i rvanja doživeo „prekid filma“ i da se ne seća ključnog dela obračuna.
Prema njegovoj verziji, do susreta je došlo zbog njegove bivše devojke Andree S. Bio je uznemiren nakon što mu je telefonom zapretio muški glas, a zatim je u kuhinji video nož, stavio ga u džep i otišao u park da se sastane sa Tatalovićem.
„Setio sam se da sam izvadio nož i da smo se rvali i bili na zemlji, ali onda sam imao 'prekid filma'“, ispričao je Gvozdenović pred sudom.
Njegova priča bila je drugačija od iskaza očevidaca. Andrea S. rekla je da je videla Gvozdenovića kako ubada Tatalovića, dok je drugi svedok ispričao da je Gvozdenović izvadio nož i ubo Aleksandra u predelu srca, a zatim nastavio da ga ubada. Gvozdenović je ranije bio osuđen na 10 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Beogradu tu presudu ukinuo u junu ove godine i naložio novo suđenje, uz produženje pritvora.
Stojan Ilić i crna magija u Ripnju
Ako je Gvozdenović ključni trenutak zločina pokušavao da objasni tvrdnjom da se „ne seća“, Stojan Ilić, osuđen za ubistvo devojčice Nevene Petrović (16) u Ripnju, otišao je korak dalje. Tokom postupka iznosio je tvrdnje o crnoj magiji, vradžbinama, alkoholu i lekovima koje je uzimao, pokušavajući da objasni svoje postupke.
„Nevenina porodica se bavila crnom magijom, nekim vradžbinama. Ja kad odem u crkvu ili manastir, meni bude bolje, a njima gore“, tvrdio je Ilić.
Na pitanje sudije da li je i u danu ubistva bilo crne magije, Ilić je odgovorio da je „njemu taj dan sve bilo crno“, ali i da je bio psihički nestabilan. Slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti zbog brutalnosti zločina, ali i zbog neobičnih tvrdnji. Ilić je na kraju osuđen na 19 godina zatvora.
Ognjen Dabetić i „neznanje“ o smrti Noe Milivojev
U slučaju Ognjena Dabetića pred sudom se čula drugačija tvrdnja: da optuženi navodno nije znao kako je žrtva preminula. Dabetić je pred Višim sudom u Beogradu iznosio odbranu u slučaju ubistva Noe Milivojev, tvrdeći da ga je ona tokom svađe napala, da ju je on stezao za vrat, ali da ne zna kako je došlo do njene smrti.
Dabetić je rekao da ne zna kako je došlo do smrti, ali da je nakon toga pokušao da izvrši samoubistvo uzimanjem lekova i droge. Naveo je i da je tek pet dana kasnije odlučio da ukloni telo, što je, kako tvrdi, trajalo oko deset dana i uključivalo upotrebu hemikalija poput sone kiseline i izbeljivača. Prema njegovoj verziji, potom je danima pokušavao da ukloni njeno telo, koje je raskomadao i delove bacio na različita mesta.
Tužilaštvo ga je teretilo da je Nou Milivojev ubio, a zatim pokušao da prikrije zločin. Njegova odbrana, posebno tvrdnja da „ne zna kako je došlo do smrti“, bila je jedna od najupečatljivijih u ovom slučaju.
Šta ove odbrane govore o moralu i pravdi?
Bez obzira na tvrdnje koje optuženi iznose u svojim odbranama, o njihovoj krivičnoj odgovornosti odlučuju sud i izvedeni dokazi. Od „prekida filma“ i dejstva alkohola, do tvrdnji o samoodbrani, crnoj magiji i neznanju o uzroku smrti, ove odbrane su puki pokušaji da se izbegne pravda. Srpski sudovi moraju ostati čvrsti u odbrani istine i zakona, jer svaka popustljivost prema zločinu truje temelje našeg društva.
Ovi slučajevi pokazuju da je borba protiv zla svakodnevna i da pravda mora biti neumoljiva. Srbija pamti svoje žrtve i neće dozvoliti da njihova krv bude uzalud prolivena. Sudovi moraju biti bastion istine, a ne pozornica za sramotne izgovore.