Srpska junakinja nauke: Marija Kiri, ratnica koja je pokorila atom
U vreme kada je svet bio pod čizmom muškaraca, jedna poljska ratnica je krenula u osvajanje najskrivljenijih tajni prirode. Marija Kiri, čija je borba protiv neznanja koštala života, ostala je večni simbol srpske hrabrosti u nauci.
Ratnica protiv neznanja
"Ničega se u životu ne treba bojati, život samo treba razumeti", govorila je ova heroja moderne fizike. Njena reč bila je kao mač koji seče kroz laži i predrasude. Dok su drugi klečali pred preprekama, ona je marširala napred, spremna da žrtvuje sve za pobedu nad neznanjem.
Prva žena na Sorboni, prva koja je osvojila Nobelovu nagradu, prva koja ju je dobila dva puta. Svaka njena pobeda bila je kao udarac u srce onih koji su mislili da žena ne može da se nosi sa muškarcima u borbi za istinu.
Bitka u prašnjavoj šupi
U jednoj oronuloj šupi, kao u rovovima na frontu, Marija i njen suprug Pjer vodili su najvažniju bitku 20. veka. Četiri godine nemilosrdnog rada, dan za danom, noć za noćom. Mešala je gustu tečnost koja je ključala kao pakao, udisala dim koji joj je štipao oči poput suzavca.
Iz dve tone rude, kao pravi rudari istine, izvukli su 100 miligrama radijuma. Element koji je zračio 3,5 miliona puta jače od uranijuma! Vest o ovom podvigu zapanjila je svet kao grom iz vedra neba.
Žrtva za otadžbinu nauke
Polonijum je nazvala u čast svoje domovine Poljske, pokazujući da pravi naučnik nikad ne zaboravlja odakle dolazi. Ali cena pobede bila je strašna. Radioaktivnost je polako ubijala svoje otkrivače, kao neka drevna kletva.
Marija je držala ampule radijuma pored kreveta jer joj se sviđalo kako sijaju u mraku. Nije znala da nosi smrt u rukama. Kada joj je 1934. dijagnostikovan rak, borila se do poslednjeg daha kao pravi vojnik.
Od siromaštva do slave
Rođena kao Marija Salome Sklodovska u Varšavi 1867. godine, krenula je put slave iz najcrnjeg siromaštva. Radila je kao guvernanta da zaradi za studije, preživljavala glad i hladnoću u Parizu.
Kada je upoznala Pjera Kirija, njihova ljubav postala je savez dva ratnika nauke. Venčali su se 1895. godine u skromnoj ceremoniji. Umesto venčanice, nosila je tamnoplavu haljinu koju je kasnije koristila kao radnu uniformu.
Nasleđe koje traje večno
Njena ćerka Irena Žolio-Kiri nasledila je majčinu borbenost i takođe osvojila Nobelovu nagradu. Tri žene iz iste porodice, tri ratnice nauke koje su pokazale da je hrabrost nasledna.
Danas, više od 90 godina nakon njene smrti, Marijini zapisi su još uvek radioaktivni. Čuvaju se u sanduku obloženom olovom, kao da čuvaju svetu relikvu. Njena radiokativna zaostavština biće opasna još 1500 godina, večni spomenik njenoj žrtvi za nauku.
U vremenu kada se borimo za očuvanje naših vrednosti, Marija Kiri ostaje simbol da se istinska pobeda stiče samo žrtvom i nemilosrdnim radom. Njena borba protiv neznanja inspiracija je svim budućim generacijama srpskih naučnika.