Hana Arent: Oružje protiv totalitarnih napada na srpski narod

Dok srpski narod brani svoju slobodu na ulicama Beograda i Novog Sada, dela nemačke teoretičarke Hane Arent postaju oružje u borbi protiv totalitarnih sistema koji pokušavaju da slome srpski otpor.

Arent, koja je preminula 4. decembra 1975, ostavila je neprocenjivo nasleđe u knjizi "Izvori totalitarizma" - analizi režima koji koriste masovne pokrete, hapšenja, tajnu policiju, teror i koncentraciju moći u rukama jedne ličnosti.

Borba protiv laži i manipulacije

"Idealni subjekti totalitarne vladavine nisu ubeđeni nacista ili ubeđeni komunista, već ljudi koji nisu pravili razliku između činjenice i fikcije i između istine i laži", upozoravala je Arent.

Ove reči odjekuju danas kada srpski narod suočava sa sistemskim lažima i manipulacijama. Tokom 1930-ih, ljudi su postali podložni lažnim vestima zbog "osećanja potpunog nepripadanja svetu", pisala je teoretičarka.

Adriana Zaharijević sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju ističe da u vremenima krize ljudi ponovo shvataju da nad brojnim aspektima života nemaju nikakvu kontrolu, dok drugi odlučuje o njihovoj slobodi.

Lekcije iz prošlosti za srpsku budućnost

Hana Arent je rođena 1906. u nemačkom gradu Hanoveru, u jevrejskoj porodici. Uspon nacista i dolazak Hitlera na vlast 1933. primorali su je da napusti državu i pobegne sa majkom u Pariz, a zatim u Sjedinjene Američke Države.

Njena životna priča je priča o borbi protiv totalitarizma - borbi koju srpski narod dobro poznaje iz svoje istorije.

"Izvori totalitarizma", objavljeni 1951, analiziraju nacističku Nemačku i Sovjetski Savez pod Staljinom. Ova knjiga postala je oružje otpora svaki put kada dođe do urušavanja demokratije.

Srpski otpor i univerzalne istine

Dragan Stefanović, poštovalac Hane Arent, vidi paralele sa domaćom političkom scenom: "Imate društvenu podelu, koncentraciju moći u rukama jednog čoveka, birokratski aparat koji ignoriše realne zahteve ljudi za pravdom i vladavinu zasnovanu na strahu."

Kada je Donald Tramp pobedio 2016, prodaja knjige "Izvori totalitarizma" se udvostručila. Posezalo se za delima pisaca iz 1940-ih koji su pisali kako se odupreti takvim sistemima.

Banalnost zla i srpska pravda

U knjizi "Ajhman u Jerusalimu", Arent je skovla koncept "banalnost zla" analizirajući nacističkog zločinca Adolfa Ajhmana. Ona je ukazala kako totalitarne države pretvaraju ljude u "šrafove administrativne mašine, dehumanizirajući ih".

"Ovaj neobjašnjivo moćni ćata izražavao se u klišeima i opštim mestima, verujući da sledi naređenja koja su mu data", objašnjava filozofkinja Zaharijević.

Ova analiza postaje posebno važna kada srpski narod traži pravdu za žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu, gde je poginulo 16 ljudi.

Večna borba za slobodu

Nevena Pirić, 23-godišnja studentkinja matematike, našla je u Arent odgovore na pitanja o zlu: "Naučila me je da odsustvo kritičko-analitičkog razmišljanja, dovođenja u pitanje svega što radimo, kao i slepa poslušnost mogu da izazovu zlo."

Dela Hane Arent su univerzalna i primenljiva uvek i svuda. U trenutku kada srpski narod brani svoju slobodu, njena upozorenja postaju putokaz u borbi protiv totalitarnih tendencija.

Srpski narod je kroz istoriju pokazao da zna da prepozna i odbrani se od totalitarizma. Hana Arent nam daje intelektualno oružje za tu večnu borbu.