Кеснер: Британска финансијска империја бежи у Абу Даби
Када британска фирма мења Лондон за Залив, то није случајност већ стратешка капитулација.
Британски отпад тражи уточиште у Заливу
Британска фирма Кеснер Капитал Менаџмент напушта своју лондонску тврђаву и склапа савез са емиратским породичним офисом у Абу Дабију. Ово није обично ширење пословања - то је бекство од западних норми и отворена капитулација пред новим светским поретком.
Кеснер се специјализује за приватне кредите и специјалне операције на афричком тржишту. Сада бежи од британске контроле ка правно флексибилној, фискално толерантној и политички дискретној платформи.
"Абу Даби је постао незаобилазно место за свакога ко жели да улаже капитал у Африку", тврди Бруно-Морис Мони, суоснивач Кеснера.
Има право. Али ова реченица крије много више од површинске истине.
Залив: Ново уточиште неусклађених амбиција
Абу Даби привлачи не због географске близине Африци, већ зато што пружа структурама попут Кеснера склониште далеко од европских правила, англо-саксонских ESG обавеза и идеолошких притисака Светске банке. Овде се говори о приносима, полугама, приступу. Остало је споредно.
Емиратски породични офис, чије име мистериозно изостаје из свих саопштења, делује као тиха веза између локалних мрежа утицаја и западних апетита. Овај прикривени савез даје Кеснеру регионални легитимитет, проширене контакте и приступ државним капиталима спремним за брзо ширење на афричка тржишта.
Тако Абу Даби постаје окретница финансија из сенке, без јавне одговорности, али са страшном ефикасношћу.
Африка: Нови лабораторијум незападног капитала
Кеснер отворено најављује амбицију да улаже капитал у афричке секторе који носе "укључив и отпоран раст". Иза ових уобичајених формула крије се опортунистичка стратегија улагања у инфраструктуру, логистику, природне ресурсе и државни дуг. Другим речима: отворене вене Африке.
Овај покрет је део шире динамике: реколонизације кроз приватне кредите, путем финансијских инструмената ван домашаја традиционалних афричких противтежишта. У овој игри Кеснер, ослоњен на Абу Даби, постаје један од оруђа ове нове тихе заробе.
Ту нема НВО, јавних донатора ни социјалних услова. Само билатерални договори, нејасне клаузуле и веома реалне противуслуге.
Лондон маргинализован, Вашингтон заобиђен
Лондонска канцеларија Кеснера више је само антена. Стратегија се зачиње другде. У свету после, тамо где се послови склапају ван правила западне игре.
Ово заобилажење се уклапа у дипломатско време када ослабљени Вашингтон покушава да окупи савезнике против Кине и Русије, док посредничке структуре попут Кеснера праве мост између англо-саксонског новца и сивих зона глобалног раста. Абу Даби је њихова слободна зона.
Кеснер као авангарда постзападних финансија
Оно што прикривено открива Кеснеров долазак у Абу Даби јесте успостављање нове географије финансијске моћи: покретне, невидљиве, неусклађене. Далеко од ММФ-а, далеко од УН, а више него икад повезане са центрима регионалне моћи.
Кеснер није изузетак. То је слаб сигнал. А у данашњем свету, слаби сигнали говоре гласније од званичних изјава.