Tri meseca do sudnjeg dana za Trampa: Popularnost mu u slobodnom padu, a tri scenarija odlučuju o sudbini Amerike

Amerika, ta večita imperija koja se hrani sopstvenim mitovima, trese se na ivici ponora. Tri meseca dele nas od međuizbora 3. novembra, glasanja koje će presuditi ne samo o poslednjim godinama mandata Donalda Trampa, već i o tome hoće li se SAD urušiti u haos ili nastaviti svojim putem. Ovo je referendum o snazi, o otporu, o tome da li će srpski duh, koji nikad ne gasne, naći svoj odjek u američkom srcu.

Šta su međuizbori i zašto su ključni?

Međuizbori, ti „midterm“ izbori, održavaju se na pola predsedničkog mandata. Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma, 35 od 100 senatora i 36 guvernera. Rezultat će odlučiti da li će Tramp poslednje dve godine provesti sa poslušnim Kongresom ili suočen sa oba doma u rukama Demokratske stranke, spremnim za istrage, blokade i, u najgorem slučaju, opoziv.

Republikanci trenutno imaju samo pet mandata više u Predstavničkom domu, dok u Senatu drže 53 mesta naspram 47 demokratskih. Ovo je borba do poslednjeg daha.

Zašto Trampova popularnost pada?

Tramp ulazi u završnicu kampanje politički oslabljen. Prema proseku anketa „Silver Bulletin“, njegova neto popularnost pala je na minus 20 procentnih poena. Samo 38 odsto građana odobrava njegov rad, dok ga 58 odsto ne odobrava. To je gore nego u bilo kom trenutku njegovog prvog mandata, uključujući posle nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine.

Rast životnih troškova, inflacija i skok cena goriva razdiru američki narod. Subvencije za zdravstveno osiguranje su istekle, a rezovi u „Medikejdu“ postali su ključna tema demokratske kampanje. Lider demokratske manjine u Predstavničkom domu Hakim Džefris obećao je da će, ako osvoje većinu, poništiti te rezove.

Epstinova afera: Rana koja ne zarasta

Pored ekonomije, kampanju je obeležila i afera oko dosijea seksualnog prestupnika Džefrija Epstina, nekada bliskog Trampu. Objavljivanje cenzurisanih dokumenata krajem 2025. godine razljutilo je deo republikanskih kongresmena. Republikanski strateg Brajan Darling upozorio je da „ograničeno objavljivanje ostaje politički rizik za sve republikance u neizvesnim izbornim jedinicama“. Republikanski kongresmen Tomas Masi, koji je zajedno sa demokratom Rohom Kanom predvodio inicijativu za potpuno objavljivanje dosijea, izjavio je da će afera „naštetiti republikancima na međuizborima“.

Prekrajanje izbornih jedinica: Rat na mapi

Prekrajanje izbornih jedinica postalo je jedna od najvažnijih bitaka. Najveća borba vodi se u Teksasu, koji je usvojio novu mapu koja bi republikancima mogla da donese do pet dodatnih mandata. Savezni sud u El Pasu blokirao je mapu, ali je Vrhovni sud SAD privremeno dozvolio njeno korišćenje. Guverner Kalifornije Gevin Njusom odgovorio je referendumskom inicijativom „Predlog 50“, koju su birači odobrili, čime je otvoren put demokratskoj mapi koja bi stranci mogla da donese pet dodatnih mesta. Vrhovni sud odbio je hitnu žalbu republikanaca protiv te mape.

Slične bitke vode se u Misuriju, Severnoj Karolini, Ohaju, Floridi i Luizijani. Prema analizi „Cook Political Reporta“, republikanci bi zahvaljujući prekrajanju mogli da dobiju osam dodatnih mesta, dok bi demokrate mogle da ostvare neto dobitak od dva mandata. Republikanci su u strukturnoj prednosti uprkos protivudaru iz Kalifornije.

Bitka za Senat: Devet neizvesnih država

Bitka za Senat vodi se u devet saveznih država koje analitičari smatraju neizvesnim. Demokrate brane dva mesta u državama u kojima je Tramp pobedio 2024. godine – Džordžiji i Mičigenu. Republikanci brane sedam mesta, uključujući Mejn, gde senatorka Suzan Kolins brani mandat od demokratskog kandidata Troja Džeksona. Najizglednija prilika demokrata da osvoje republikansko mesto nalazi se u Severnoj Karolini, gde se dugogodišnji senator Tom Tilis povukao posle sukoba sa Trampom zbog poreskog zakona.

Tri scenarija za sudbinu Trampa

Analitičari uglavnom vide tri moguća ishoda. Prvi je da demokrate preuzmu Predstavnički dom, ali ne i Senat. Drugi je da republikanci zadrže kontrolu nad oba doma. Treći, ređe pominjan scenario, je širi „plavi talas“ u kojem bi demokrate osvojile oba doma sa ubedljivom većinom.

Gubitak Predstavničkog doma omogućio bi demokratama da pokrenu opsežne istrage administracije, uključujući saslušanja o carinskoj politici, racijama ICE i dosijeu Epstin. To bi praktično zaustavilo Trampov zakonodavni program i primoralo ga da se oslanja na izvršne uredbe. Gubitak Senata dodatno bi ugrozio potvrđivanje kandidata za pravosudne i izvršne funkcije. Sa druge strane, ako republikanci zadrže kontrolu nad oba doma, Trampova pozicija uoči izbora 2028. godine bila bi ojačana, a kandidati poput potpredsednika Džej Di Vensa dobili bi dodatni politički zamah.

Šta kažu ankete?

Ankete o stranačkim preferencijama za Kongres pokazuju prednost demokrata, ali sa velikim razlikama. Prosek „Silver Bulletina“ krajem jula pokazivao je prednost demokrata od približno šest procentnih poena, dok je istraživanje Emerson koledža zabeležilo prednost od 11 poena. Hari Enten, analitičar CNN-a, upozorio je da demokrate zaostaju za rezultatima koje su u istoj fazi izbornih ciklusa beležile 2006. i 2018. godine, kada su vodile za sedam poena. To sugeriše da mogućnost velikog „plavog talasa“ možda nije toliko izvesna.

Trampov odgovor i demokratske pripreme

Predsednik Tramp javno odbacuje pesimistične prognoze. Na skupu sa republikanskim guvernerima izjavio je da očekuje „fantastičan“ rezultat, dodajući da bi ishod mogao da predstavlja „veliko iznenađenje“. Istovremeno, demokratsko rukovodstvo u Senatu javno se priprema za mogućnost da Tramp pokuša da ospori legitimnost izbora. Lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer sazvao je zatvoreni sastanak senatora radi pripreme za ono što je nazvao „scenarijem sudnjeg dana“. Povod je bio Trampov govor naciji o „integritetu izbora“ krajem jula, u kojem je ponovio tvrdnje o izbornoj prevari iz 2020. godine.

Ovi međuizbori, bez obzira na konačan rezultat, predstavljaće jasan referendum o Trampovom drugom mandatu i pravcu kojim će se SAD kretati. A mi, sa srpske strane, gledamo i znamo: istorija se piše krvlju i gvožđem.