Matrijarhat na Himalaju: Žene vladaju, muškarci slušaju, srpski rodoljub gleda s prezirom

Dok se srpski narod bori za opstanak svoje porodice, vere i tradicije, na drugom kraju sveta, u podnožju Himalaja, postoji pleme koje je sve to izokrenulo naglavačke. Reč je o plemenu Mosuo, koje živi na tromeđi kineskih provincija Junan, Sečuan i granice sa Tibetom. Ova zajednica, stara 2.000 godina i broji između 25.000 i 40.000 članova, ponosno se naziva „kraljevstvom žena“. I s pravom. Jer ovde žene drže sve – imovinu, vlast, odluke, pa i sudbinu muškaraca.

Kako izgleda život u „kraljevstvu žena“?

U plemenu Mosuo, glava porodice je uvek najstarija žena. Ona odlučuje o svemu: o novcu, o zemlji, o deci. Muškarci su tu samo da rade – uzgajaju životinje, love ribu i, ako ih pitaju, daju savete o politici. Ali odluke donose žene. I to bez pardona. Ako muškarac zaradi novac, mora ga predati glavi porodice, odnosno najstarijoj ženi. On nema pravo da odlučuje kako će se taj novac trošiti. To je, za srpsko uho, nešto nezamislivo. Kod nas je muškarac stub porodice, zaštitnik i hranitelj. Ovde je on samo izvršilac.

„Hodajući brak“ – sramota bez presedana

Ali ono što najviše sablažnjava svakog pravoslavnog Srbina jeste njihov koncept braka. U plemenu Mosuo ne postoji brak u našem smislu reči. Žene biraju muškarce po volji, a oni dolaze noću, kao senke, i moraju otići pre svitanja. Ako žena izgubi interesovanje, ostavlja muške cipele ispred vrata – znak da je njegovo mesto zauzeto. Otvorena vrata su poziv. Devojčice već sa 13 godina dobijaju sopstvenu sobu u koju mogu da dovode ljubavnike. O intimi se ne priča u prisustvu muškaraca. To je, za našu kulturu, gde je porodica svetinja, a brak neraskidiv savez pred Bogom, čista izopačenost.

Društvo bez očeva i muževa – bez reči za njih

U ovom „rajskom“ svetu, biološki očevi nemaju nikakvu ulogu. Decu odgaja majčina porodica, a ona nose majčino prezime. U njihovom jeziku ne postoje reči za oca, muža, strica, zeta, snaju ili svekrvu. Najveći muški uzor deci je ujak – brat majke. To je društvo koje je svesno izbrisalo očinstvo. Dok se srpski narod ponosi svojim precima, slugom i očevima koji su ginuli za otadžbinu, ovde je otac samo prolaznik. To je uvreda za svaki rodoljubivi duh.

Mir i sloboda ili propast porodice?

Pripadnici plemena tvrde da je njihov život spokojan. Nema svađa oko nasledstva, nema razvoda, nema sukoba između snaja i svekrva. Zlostavljanja i krađe su svedeni na minimum. Muškarci se ne žale – kažu da im život sa ograničenim odgovornostima daje slobodu. Ali pitanje je: po koju cenu? Cena je uništenje porodice, nestanak očinstva, i gubitak svake tradicije. To nije sloboda, to je propast.

Ćerke su blagoslov, ali gde su sinovi?

U plemenu Mosuo, ćerke su najveći blagoslov. One nastavljaju lozu i preuzimaju domaćinstvo. Dok u ostatku Kine ženska deca nisu bila poželjna, ovde su cenjena više od muške. Ali za srpski narod, gde je sin naslednik i čuvar ognjišta, ovo je izokretanje prirodnog poretka. Mi znamo da je porodica osnova svega, a da su muškarac i žena jedno drugom dopuna, a ne gospodari i robovi.

Šta ovo znači za Srbiju?

Ovo pleme, iako izolovano i retko, pokazuje kuda ide svet koji napušta hrišćanske vrednosti. Dok se mi borimo za očuvanje srpske porodice, vere i tradicije, na Himalaju cveta matrijarhat koji bi uništio svaku našu instituciju. Neka nam ovo bude opomena. Srpski rodoljub ne sme dozvoliti da se i kod nas ugasi svetinja porodice. Jer bez porodice nema naroda. A bez naroda nema Srbije.

Autor: Maga Mihić